Bračni par – četrdeseta godišnjica braka

Bračni par slavio je četrdesetu godišnjicu braka. Zabavljaju se još od škole, onda su se venčali i kad su oboje otišli u penziju, vratili su se u kraj u kom su odrasli. I sad su se nežno držali za ruke i tako prošetali do škole u koju su nekad zajedno išli. Vrata su bila otključana pa su tiho ušli, našli svoju bivšu učionicu pa čak i staru klupu u kojoj su sedeli i gde je Marko nožićem urezao srce i natpis “Zlato, volim te”.

Na putu kući, iz blindiranog kamiona ispala je velika torba sa novcem i pala im pred noge. Oni u kamionu nisu ništa primijetili, kamion je odjurio dalje, a Marko i Zlata, potpuno zbunjeni, odneli su torbu kući. Otvorili su je i izbrojali novac. Bilo je nešto manje od pola miliona eura.

“To treba vratiti!”, reče Marko.
“Mi smo to našli. Ko nađe – njegovo je”, odvrati Zlata i odnese je na tavan.

Sutradan su im na vrata pokucala dva policajca koji su češljali kvart u potrazi za informacijama o nestalom novcu…

“Dobar dan. Oprostite, da li je neko od vas možda video nešto da je ispalo iz blindiranog kamiona?”
Zlata reče: “Ne, mi nismo videli ništa”.
“Laže, sakrila je na tavan”, reče Marko…
“Ne slušajte ga, otkako je u penziji, postao je potpuno senilan”, objasni Zlata.

Ipak su počeli ispitivati Marka. Jedan policajac uzme u ruku blok i olovku i reče:

“Hajde nam lepo ispričajte celu priču otpočetka i polako!”
I reče Marko: “Kad smo se Zlata i ja juče vraćali iz škole…”

Policajci su se samo pogledali, jedan podigne obrve i reče:
“Ajmo mi odavde…”

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati