Božija štedionica je mesto gde ide svaki dinar kojim ste nekome pomogli, svaki osmeh kojim ste nekome ulepšali dan, svaka pružena ruka onome kome je ta ruka spasila život ili dan. U Božiju štedionicu ide i svaki usvojen pas ili mačka, ili ptica, ili bilo koji živi stvor, svaki obrok koji ste podelili sa nekim gladnim, kaput kojim ste ogrnuli beskićnika, od srca zagrlili bolesnika. U Božiju štedionicu ide čak i sve što ste izgubili, novci, hrana koju je pojeo neki pas ili gavran, šnala ili lopta, sve što ste izgubili, a neko našao i ulepšao svoj dan. Božija štedionica to sve uredno skuplja, beleži za vas i stavlja na vaš račun.
Zato nema potrebe da govorite “ja sam njemu pomogao kad je…” ili da slikate uplatnice kad pomažete deci koja umiru, sve to pravo ide tamo na neki račun. Vaš račun.
Zato nemojte čekati da vas neko pozove da pomognete nekom, ne čekajte da vidite oglas sa SMS brojem za pomoć detetu koje umire, jer ako možete da pomognete, onda ja vaša obaveza da se sami setite toga svaki put kad pomislite “Bože baš me je krenulo” setite se Božije štedionice. Pa čak ako vam i nije nešto krenulo, nego eto malo preteklo, a vi i ne znate šta s tim vi pomozite nekome.
Neka vam to postane navika, kao neka božija štednja, svaki put kad imate viška bilo čega dajte nešto u Božiju štedionicu i ona će vam to uvek vratiti. Ili će vratiti nekome koga volite.
Probajte, radi provereno.
Autor: Milan Kamponeski
Be First to Comment