Boli glava

Imali smo, u stanu do firme, komšiju Turčina. Dedica, udovac, zaljubio se i došao u Srbiju. Ibrahim se zvao, dok se nije pokrstio zbog ljubavi i nazvao se Ivan, ali su ga svi zvali Pajo, po prezimenu.

Uđe Pajo povremeno u firmu, upre prstom u tebe i konstatuje: “Boli glava.” Prvi put kad se to meni desilo, mislio sam da je deda odlepio.

– Boli glava.
– Ne, ne boli me.
– Boli glava, dođi.

Uhvati me deda za ruku, izvuče iz firme i povede u svoj stan. Pomislih da deda Turčin diluje neke hašiše ili uvaljuje “lekovite” čajeve iz postojbine. Međutim…

“Sedi tu, boli glava”, kaže opet Pajo i posadi te u stolicu. Vadi flašu sa domaćom šljivovicom i sipa dve čaše.
“Prođe glava, ništa ne boli”, kaže on umesto zdravice, i nakrene onu šljivu.

Nije mi dugo trebalo da shvatim o kakvim boljkama Pajo govori.
Ibrahim Pajas, Ivan, ili Pajo, samo nije voleo da pije sam. Shvatili smo to svi, pre ili kasnije, pa nas je često bolela glava.

Ne znam zašto sam se njega setio danas, ali popiću jednu za njegovu dušu. U raju, ili džennetu, gde god da je.

Preuzeto sa tviteksa: Hič-hajkers gajd tu galaksi