Baka

Baka mi je govorila:

“Kad ostaneš sam i ujutru ustaneš, nemoj samo sebi skuvati kafu, skuvaj je sine i onima koji ti nedostaju.
Nameni kafu nekom svom nedostajanju.”

Nikad mi to nije bilo jasno, mislio sam da time sama sebi otežava, da taj njen jutarnji ritual samo pojačava njena nedostajanja, a nedostajali su joj mnogi, od brata i sestara pa do unučadi. Skuva ona tako te kafe ujutru, ispriča im šta joj se dešava dok oni nisu tu.
Upita ih za zdravlje, nasmeje joj se oko, a odmah zatim i zaplače. Potroši tako sve emocije koje su joj je proteklog dana i protekle poluprospavane noći nakupile na duši. Podeli ih sa šoljicama kafe, sa fotografijama koje su joj bile stalno pri ruci. Na kraju, pogleda u ikonu iznad stola i onako setno kaže:

“Bože, hvala ti što su bili, nemoj dati da ujutru zaboravim da im opet skuvam kafu. Možda nema ko da im skuva sem mene.”

Bako, evo počeo sam i ja da kuvam te kafe.

Autor: Igor Čobanović

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.