Bio jednom jedan Aleksa…
Bio je do ušiju zaljubljen u devojku Sanju i kad je smogao hrabrosti da je zaprosi, ona ga je odbila.
Tugovao je Aleksa danima, mesecima…uzdisao i kleo svoju sudbinu a onda je upoznao Olju…ponovo mu zaigralo srce, opet se zaljubio i ovoga puta hrabro joj je prišao i zaprosio…ali, sudbina je htela drugačije…i Olja ga je odbila.
Tada je Aleksa čvrsto rešio da više nijednu devojku ne zaprosi…
I počeo je Aleksa da živi životom samca. Disao je punim plućima. Išao je na pecanje kad god hoće. S društvom u kafani je ostajao do u sitne sate a da nikome ne polaže račune. Bacao je čarape po stanu, nije spuštao dasku na WC šolji, pio je pivo i pušio u stanu gde god zaželi. Nije morao da gleda turske i latino-američke serije, da sluša Sergeja Ćetkovića. Čistio je stan kad je on hteo, izbacivao đubre kada je on hteo, išao u prodavnicu kada on to hoće i leškario na kauču koliko on hoće…
Platu je trošio sam, sa društvom, na žene… Mogao je po ceo dan da peva u stanu i da mu niko ne govori kako nema sluha za pevanje…
Nije morao da trči po buticima i zlatarama 7.og marta.
Njegov auto je bio samo njegov…
Kosa mu je bila crna bez ijedne sede, imao je dobar vid i srce ga nijednom nije zabolelo.
Kada je napunio 100 godina umro je od starosti a ne od tamo nekog čira na želudcu…
Umro je sa osmehom na licu.
Eto…to je kraj bajke…
Mogao sam još ponešto da napišem, ali žena mi se vraća sa posla a tepih nije usisan, ručak nije spremljen i posuđe neoprano…a i nekakvu policu još nisam prikačio na kuhinji a i Dači trebam da kažem da je alkoholičar i da me ne zove više na pivo i fudbal…
…A baš mi je lepa bajka jel da?
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment