Ajvar

Ja ne umem da napravim ajvar.
Ne znam koliko onog kakosezove iz kesice ide u turšiju.
Jednom sam gledala kako se pravi džem ali nisam zapamtila.
Ne umem da pravim umetnička dela od uskršnjih jaja.
Ne sećam se da sam ikad napravila tortu koja se nije razdroćkala niti ispekla kolače koji nisu zagoreli. Moja kuhinja nije hram nego deo stana gde mi stoji sudopera, sudo-mašina i viseći i stajaći delovi, frižider i sve one razne mućkalice, seckalice, pekači, čudamuda sa kojima se borim, svađam, dovijam, psujem i sklapam mir.
Jedino znam da skuvam šta ’oćeš ali to radim isključivo đuskajući uz američke letnje hitove iz osamdesetih, da mi ne bude dosadno. Ponekad i uz Acu Lukasa.
Nemam ništa protiv dama sa osveštanim Keceljama, zakletih u domaći sok od višnje i slatko od dunje. Svaka im čast i dubok naklon.
Sve to što one naprave, ja kupim.

Kuvam zato što moram, jedem da ne crknem od gladi. Ni zbog kakvog uzvišenijeg zadovoljstva.
I znate šta?
Uopšte mi nije krivo što je tako.
Kuhinja je jedino mesto gde odrađujem.
U svim ostalim delovima kuće, društva i života uživam radeći.
Imam odgovor na svako pitanje koje mi deca postavljaju jer celog života učim.
Imam gomilu knjiga, enciklopedija i vremena da ih uvedem u svetove koje će možda poželeti da istražuju.
Umem da slušam, dugo i istrajno. Umem da ne izdam. Nikada.
Umem da mahnem čarobnim štapićem i od pećine da napravim budoar.
Umem da ćutim. Da ne zvocam. Da ne zapitkujem.
Umem da pitam kad ne znam i da se izvinim ako pogrešim.
Umem da budem.

Imam tvrdu reč i savitljive stavove.
Širinu da oprostim i ono što ne razumem. Visinu sa koje se sve dobro vidi ali se lako ne pada.
Imam dva para ručica oko vrata i: “Mama, mnogo nam nedostaješ kad si na poslu!“
Imam kamaru haljina i osmeh koji se slaže uz svaku od njih.
Upornost mazge i talenat za pisanje.
Pregršt želja koje umem da ostvarim i naramak problema koje umem da rešim.

Imam par kila viška i samopouzdanje koje nikad ne manjka.
Imam mamu, tatu, sestru, nekoliko prijatelja, dvadesetak drugova i nebrojeno drugara.
Imam čoveka koga zabole uvo što ja ne znam da napravim ajvar.
Znaš li ti da praviš ajvar?
Ako ne znaš, baš te pa zabole!
Nabroj u sebi šta sve drugo umeš i imaš pa ćeš i sam/a doći do zaključka da su tople ruke najbolja zimnica.

Autor: Jelena Milenković

4 Comments

  1. TJV said:

    Bravo, i mi ne umemo da pravimo ajvar (moj Muz i ja) ali ga rado jedemo, te isti kupujemo. Knjige čitamo i učimo, učimo, učimo. Nasa deca su nam velika inspiracija a, kuhinja je … divno mesto za jutarnju kafu u dvoje… Hvala!

    December 28, 2020
    Reply
  2. Duško said:

    Nesposobni idiot. Za koji ćeš mi? Samoživa i puna sebe. Zadrži svoj tupavi ego-trip samo za sebe.

    December 29, 2020
    Reply
  3. BLA said:

    Ozbiljno Duško – žena nabrojala gomilu stvari koje ume, a Vi ste konstatovali da je nesposobni idiot samo zato što ne ume, a i ne voli da kuva?!? Divota jedna, pretpostavljam da Vi umete i da skuvate i tortu i kolače da napravite, ajvar i uopšte zimnicu takođe… a uz to idete na posao, radite sitne popravke po kuće i naravno razumete se u automobile i fudbal, to pod obavezno!

    December 29, 2020
    Reply
  4. Svetlana said:

    Ja umem i da napravim ajvar, i da ispečem odličan kolač, i uvek imam vremena za decu i muža(možda prvo njega), kreativna sam i rukama svašta znam da napravim, ukrasim.. Ali je Vaš tekst tako divan, pun istina i ljubavi, da ću sad i ono što ne umem, da dam sebi za pravo da u to ime upišem sebi jedan veliki plus!

    December 30, 2020
    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published.