Silikon i manjak komunikacije

Juče, oko 19h, sedim u sobi i pišem nešto, zamislio se, kad me trže glas moga oca iz dnevne sobe:
– SILIKON!

Ja sačekam sekundu dve, da vidim je l’ se obraća meni, kad ono opet, još jače:
– SILIKOOOON J*BEM TE!

Ja šta ću, ustanem, razmišljam se gde li je silikon sad, odem u šupu, nađem sve drugo osim silikona, nađem neki alat za koji nisam znao ni da imam, dedin zubni karton i babine dukate.
J*biga, nema.
Odem u garažu. Tamo nađem Miru i Marka Miloševića, igraju tablić, nađem zalihe izolir trake za narednih dvesta godina, nađem Legijin plan bekstva i konačno, nađem tubu silikona.

Vratim se u dnevnu sobu, sve ponosan sa onim govnetom u ruci:

– Evo ti silikon, j*bem ti silikon!
– MOlim?!
– Šta moliš bre? Drži silikon, jedva ga nađo’.
– Pa koj’ će mi moj silikon, sti zdrav u glavu?!
– JA?!
– JESTE TI!
– Pa je l’ si se drao malopre kao Dara Bubamara kad joj dete zgazi na s*su.
– Šta sam se bre drao?!
– PA SILIKON J*BEMU SVE LJUBIŠA!
– Aaaaa, to. Jesam. Ali ne tebi.
– Nego?!
– Gledao Slagalicu, bilo rešenje jedne kolone, onaj bilmez nikako da pogodi.
– ….
– Al’ dobro što si našao to, ja tražio pre neki dan.

Autor: Nemanja Cvijetić
Čarobnjakova ispovedaonica

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *