Prijatan sagovornik

Jebote, sad me zvali telemarketari, ja sam mislio to izumrlo kao Dinkić.

– Dobar dan, kuća Cvijetića?
– Nije kuća no hacijenda, al’ nema veze.
– Imamo lepe vesti za vas.
– SKINUO MI TELENOR ONAJ DUG OD 45 ‘ILJADA?!
– Molim?
– Ništa. Koje su to lepe vesti?
– Znate šta je Aloe Vera?
– Naravno, ona pesma od Beogradskog Sindikata – Svaki put kad perem kosu, ALOE VERA ALOE VERA.
– ….

– Zajebavam se, znam.
– E, pa dobili ste jastuk od pene, punjen Aloe Verom. Pomaže pri spavanju, budit se bez bolova, ne hrčete.
– Uuuuuu, ne odgovara meni to. Ja ako ustanem a da me ne boli ništa, kao da nisam živ. A hrčem kao da stružem cerovinu, tako držim celu porodicu na oprezi, jer slabo spavaju.
– Kako se Vi zovete?
– Nemanja.
– Je l’ imate više od 35 godina?
– Nemam, ali mogu da imam.
– Kako?
– Pa za dve godine, ako dobri Bog i junačka sreća dadu.
– Ima neko stariji tu?
– Ima otac.
– Možemo sa njim da pričamo?
– Ne bih vam to preporučio.
– A zašto?
– Nervozan, neće auto da mu upali već dva dana. Ko šprican je, malopre me terao da ga u kolicima za malter vozim do Banje, ruke ne osećam. Strah me da idem da pišam, cimnuću jače malo, ostaće mi u ruci.
– ….

– Halo, je l’ ste tu?
– Zvaćemo nekom drugom prilikom.
– Hvala doviđenja.

Autor: Nemanja Cvijetić

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *