Bolje bi im bilo da nose BAŠ dobra jaja

Znači ubiću se.Ljubiša doneo još pilića, samo što su sad ovo koke nosilje. Navodno nose jaja, ali to ćemo tek da vidimo.

Morao sam da raščistim pola šupe, vukao sam Smederevac preko dvorišta na terasu, i iznosio cirkular na tavan, kao da ćemo da smestimo tu nilskog konja, pa mu treba prostor.

Duša mi u nosu, ali je bio dobar trening, moram da priznam.

No, to nije sve. Dobijam dalje instrukcije.

Njima mora da se ogradi sad prostor i izvan šupe.

Što?
JER SU KOKE NOSILJE, MORAJU DA KLJUCAJU NAPOLJU!
One svaki dan nose jaja?
Ne nadaj se, tebi treba farma pilića za tvoje potrebe.
Dobro. I šta sad hoćeš od mene?
Prvo uzmi budak i iskopaj rupe onde iza šupe, pa onda macolom pobodi letve, i na kraju zakucaj žicu.
A kako misliš da pilići izlaze u taj ograđeni deo? Hoćeš da im uradim rezervni ključ od šupe?
NE SERI NEGO SLUŠAJ! I tu isto da im napravimo rupu.
Kako Ljubiša leba ti, vidiš da šupa ima temelj, gde da kopam, i čim da kopam rupu, nije ovo bekstvo iz Šošenka.
Idiote, iseci samo ovu dasku i tu neka izlaze.
Aha. Vidim. Ima smisla.
I da paziš da ih Dejzi na naplaši, i da ih mačak ne udavi.
A da zapoliš ti nekog lovočuvara lepo?!
Ne kenjaj nego radi to.
Gde ćeš ti sad?!
Idem, imam obaveze.
Pa IMAM I JA OBAVEZE!
Imaš, sad sam ti rekao šta su. Ajd ćao.

I ode čovek.

Autor: Nemanja Cvijetić
Čarobnjakova ispovedaonica

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *