Ajd uzdravlje

Leptej*bo, danas već četvrti januar, ističe društveno prihvatljivo vreme za čestitanje praznika, za malo da zakasnim.

Mada, ja i nisma nešto za čestitanje, nego bih da vi ispričam nešto.

Pred kraj prošle godine sam u istome danu razbio glavu o policu, nagazio na ekser, priklještio prst i sedeo u kolima na parkingu 3 sata jer me zagradio ne jedan, nego tri Arapina, ko im dade dozvole, meni nije jasno, ali to je ovde jednostavno tako, pa sam se naučio strpljenju.

Kad sam se vraćao na gradilište shvatio sam da sam gladan kao Šešelj i setio sam se da pored autoputa ima taj Al Baik gde kupujem neke chicken sendviče koji stvarno jesu odlični.

To jelo tog dana mi je bio highlight dana, toliko mi je dan nekako bio nakrivo nasađen.

Ušao u Al Baik, stao u red sa sve masku ki beli nindža, čekam da se ovi učaršavljeni smisle, a znam da će da naruči shawarmu, a kao premišlja se nešto, cupkam, brojim do sto i an srpskom i na arapskom, i dođem na red.

– Hello.
– ZDRAVO POBRATIME!
– How can I help you?
– One Big Baik sandwich.
– Chicken or fish?

Ja tu kupujem godinu dana i sama pomisao da možda ima i fish sandwich me je toliko obradovala da numem ni da vi opišem.

– YOU HAVE FISH BIG BAIK SANDWICH?!
– No.
– Kako molim?!
– No.
– PA ŠTA MI NUDIŠ ONDA MAME TI GA N*BIJEM BEZOBRAZNE!
– So, chicken sandwich?
– NO! F*ck you, neću ni da jedem, CHICKEN TI NA GROBU IGRAO!

I otprilike to bi bilo to. Seo sam u kola, razbijene glave, zgazio na ekser, priklještio prst i gladan.
Nego, hteo sam da kažem da bih voleo da vam ova godina i neka svaka sledeća bude suprotno od toga moga dana.
Da ako razbijete glavu, barem znate zašto ste je razbili. Neki ožiljci bi i trebalo da se nose ponosno.
Da gledate gde idete, jer zarđalih eksera ima i među ružama, a kome je glava u nebesima, noge mu krvare.
Da ne gurate prste gde im mesto nije, nemate ih mnogo, a trebaće prsti guzici svrbljivoj.
I na kraju da vam nude samo ono što mogu da vam daju, i da uzimate samo ono što vam je potrebno.
A ako sedite i čekate, ni to nije ništa strašno, sve dok znate koga i šta čekate.
I eto.
I da, sad sam odlično, Bogu Hvala.

Autor: Nemanja Cvijetić

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.